∞

Kada bi naučili da budemo veći od vremena,
da vladamo njime kao što smo od rođenja naučeni da dišemo, 
koji trenutak bi pretvorila u večnost? 
Imam šesnaest godina i nisam još uvek doživela svoj trenutak večnosti.
Nemam baš takve vijuge da uđem u borbu sa vremenom i pobedim. 
Ali znam da se večnost trenutno krčka u mom stomaku,i samo 
čekam 
pravi trenutak kada ću je izbljuvati. 
Toliko toga želim da pretvorim u svoju večnost da mi je malo muka. 
Juče sam prišla jednom poznaniku na nekoj izložbi,i shvatila da je on trenutak. 
Samo jedna tanka dlačica koja padne sa moje mačke zajedno sa još bezbroj istih u toku proleća. 
Crno - sivi pikavac koji uvek sa zadovoljstvom zgnječim svojom cipelom dok se žar ne ugasi.
Mislim da trenutak može lako da nas prevari. 
Pretvori se u primamljivu,slatku neodoljivu večnost.
Uvuče nam se pod kožu,nokte,jezik....
Svuda je,i vara nas. 
Jede nas iznutra dok joj mi to lakoverno dozvoljavamo. 
Uzdrmale su me reči sagovornika te nedelje uveče- 
Ali trenutak moje slabosti neće biti ništa 
u poređenju sa jačinom koja je posle toga 
došla kao večnost na tanjiru.