\\\

,,svijetlo meseca pita za nas....

29.4.2012 težak ali na kraju divan dan. 


opet sam plakala uz tu prokletu pesmu koja se zove kao  kraj sveta. 
Naučiću ja sve, 
stići svuda i uraditi sve što budem htela. Takva sam,znaš. 

Ti ponekad stvarno umeš da budeš tako divan. Kao božić,letnji raspust i tek rođeno štene zajedno.

neću da tonem u vaše tuge.

zašto baš ja?

Koliko god išla daleko u istinu,samo čeprkala po njoj ili ovde ispisala najveće laži ne bih zaista mogla da objasnim zašto ja. Zašto baš ja?  Svi već znamo da je većini čovečanstva sistem za varenje

evoluirao u sistem za varanje,pa me i ne čudi što niko više ne ume da kaže istinu. A kada bi ih pitali šta je to,šta je čuvena istina?Njihov odgovor bi verovatno bio nešto kao ,,eee to neka nova aplikacija na fejsbuku?’’ ili ,, jao ne znam izguglaću kad dođem kući. ’’ Laž,laž.

Baš danas kada sam išla u školu,u centru grada je neki čovek hteo da skoči sa zgrade.  Hteo je da ga neko čuje. Hteo je da neko razume, pomogne ili ono najbanalnije – samo sasluša. Ovaj čovek je morao da ide do krajnjih granica i verovatno bi prešao onu životnu da se ljudi nisu okupili i saslušali ga. Pritom sam sigurna da nije jedini.  I zato ne baš ja. Ne Ja. Svi,svi.

Svi oni koji žele da kažu svoje mišljenje,da  izraze svoje ideje i žele da budu saslušani,e baš oni su ti koje tražite. 

Ja još uvek učim da kažem svima ej bre ovo je moj život. I vodim rat sa ljudima koji zaostaju za grupom pokušavajući da se ukolope.  Ti si ti i ne možeš da budeš niko drugi. A biti svoj je najteže.

Za sebe mogu reći sa sigurnošću samo jedno. Ja sam baš sto posto ja.

you may think

prva ljubav se ne zaboravlja,ali ne verujem da je to slučaj i sa drugom. 

bum tras.

ananas? jede mi se.

,,puštam cheta bakera dugo dok ne preteraaaaaam.....

haos

ogroman haos u glavi.
bojim se da će eksplodirati
a ako ne poludeću.
fioke u mozgu se sumanuto
otvaraju
zatvaraju
pa sam tu
pa nisam
i zagledam se
i izgubim se
dugo
duuuugoooo
ne budem prisutna
ne slušam te i gledam kroz tebe
a ti se ljutiš
i gledaš me tužno
kao da hoćeš da mi kažeš
prestani da sanjaš.

,, Kada bi postojala kola na lošu šalu ti bi daleko dogurao

i tako...

eto ti pesma,

ludo jedna

zauvek?

pitam ga da l' zna da je nevažno što si otišao.

,,ajde,u redu'' kaže on ,,i šta ti sad ostaje?'' 

Pa ostaje mi što se volimo,što se još volimo. 

,,O, da l' je zbog vina'', gunđa on ,,al ovo smešno postaje..''

winning the battle,losing the war