pukotine

[60]

M.G.

why everything must be so complicated?

?

mogu i da zaplačem,ali nisam sigurna da kod tebe još uvek prolaze moje krokodilske suze.

sudbina je da budemo u različitim vremenskim zonama.

it takes a lot to break a bone.

kako me Sonja vidi*

vremenski smor

volela bih da umem...
i sad se pitaš PA šta da ume..
...
jednostavno je,samo malo razmisli
misliš da letiš?pa i ja ponekad,ali onda shvatim
da možda ipak i ne
ma nee,ne to.. 
samo da umem..znaš,,ma shvataš?! 
..
.
..
I  u jednom trenutku centar sveta 
je u njegovim očima 
pa u flaši 
cigareti 
dobrom filmu 
hladnom tušu 
domaćem soku od višnje 
ma prosto je...
zafrljačim nedovršenu cigaru sa terase 
i opet pomislim kako bi
bilo da ja zaista umem. 

Requiem For a Dream

 I'll come... I'll come today. You just wait for me, alright?  

I'm thinking thin.

Ty: California here we come!
Harry: It's Florida Ty. Florida
Ty:California,Florida,whatever. Either way,your pale ass is getting  a tan.

Somebody like you can really make things all right for me.  

RAAAAAAAAAAAASPUST 

volim tu Pančevačko- Beogradsku rutinu..Sednem u bus i onda tako blenem na sve strane,nadam se da ću pogledom naići na još nekog meni poznatog,i sesti pored. Pa onda ta stara limena kutija magije. Svaki put mi mazne 200 dinara! Prokleti aparat za slikanje.Nikad ne mogu da mu odolim + ona divnoća kada izađu slike iz te krndze pa se ozariš,kad ono,vidi ti se jedno oko a drugarici nos. Onda dođem kući,malo se odmorim,i zakačim tu fotku pored desetine drugih i stvarno budem srećna. 

Pevanje i Mišljenje

,,...drugi je rezultat što se vidi kako je laznim estetičarskim obrazovanjem iskvaren naš mlađi svet,kad kod njih sve druge potrebe čoveka iščezavaju pred jednom potrebom-ljubavlju...''

Svetozar Marković

(divna kritika namenjena tadašnjim romantičarima..) 

never

ja sam najbolja stvar koja ti se nije dogodila

blesava pesma

volim te i kad ti je nos slinav
i kada ti je zub klimav
kada te glava boli
i kada sam u školi
mama kaže da me sve to boli
i da ne razmišljam o
već pomenutoj školi
a meni je samo žao
što si moju ljubav krao
i krišom je u nebo slao
dok ja nisam gledala
i sve svoje misli tebi predala
ti si se ljutio
pamet mi smutio
ko sa najskupljim mikserom
me pomutio
i sad pišem ovu blesavu pesmu
dok mi se poslednja suza uvlači u česmu
i neću plakati više
ali ću razmišljati o tebi
sve dok mi kosa
skroz ne posedi 

lagani raspad sistema*

pronađi svoje mesto u koordinatnom sistemu konfuzije-pronađi svoje mesto pod Suncem.

ćao ćao dragi

недостаје ми наша љубав мила? Не. 

Недостајем сама себи,ти немаш никакве везе са овим. 

Стварањем идеалog tebe,gubim samu sebe. 

Sve što hoću i desiće se,više ne zanimaš me.

malo se plašim ali to je zato što mi mozak danas radi

zamisli da neko dođe i kaze ti da ništa od ovog nije stvarno. Da sve u šta si verovao, sve što si smatrao svojim,ne postoji. Hodaš kroz hodnike digitalnih snova i radiš tačno šta ti oni narede,iako toga nisi ni svestan.
Misliš upoznaješ nezamenljive i stičeš neophodno. Svaka reč koju si čuo je samo iluzija kao i miris i dodir.
Povlače poteze svako od negde neizmenično te šalju malo u sreću malo u tugu malo ništa. I tako u krug.
Krug koji su oni smislili,u svetu koji su oni projektovali u tvojoj svesti.

ne znam dalje.

22.05

* srećan rođendan tata. 

tired?

.

naređala sam tačku na tačku na tačku na tačku,toliko tačaka da mislim da će moje ćutanje pored tebe trajati zauvek. 
         tačka.

On je voli.
To vazhi i kada plače,viče ili govori suptrotno.
Ma koliko bio preplavljen drugim osećanjima,voli je.
Kada je sretne ili samo pomisli na nju,to i shvati.
U međuvremenu njegova ljubav postoji kao neka relativno trajna promena u nervnom sistemu,u kom je ideja o njoj povezana sa ljubavlju.

bljuc.bljuc.bljuc. pa u đubre

! :)

ili ti
  ili vreme
    ili mesto
        ili ja
          nešto nije u redu

\\\

,,svijetlo meseca pita za nas....

29.4.2012 težak ali na kraju divan dan. 


opet sam plakala uz tu prokletu pesmu koja se zove kao  kraj sveta. 
Naučiću ja sve, 
stići svuda i uraditi sve što budem htela. Takva sam,znaš. 

Ti ponekad stvarno umeš da budeš tako divan. Kao božić,letnji raspust i tek rođeno štene zajedno.

neću da tonem u vaše tuge.

zašto baš ja?

Koliko god išla daleko u istinu,samo čeprkala po njoj ili ovde ispisala najveće laži ne bih zaista mogla da objasnim zašto ja. Zašto baš ja?  Svi već znamo da je većini čovečanstva sistem za varenje

evoluirao u sistem za varanje,pa me i ne čudi što niko više ne ume da kaže istinu. A kada bi ih pitali šta je to,šta je čuvena istina?Njihov odgovor bi verovatno bio nešto kao ,,eee to neka nova aplikacija na fejsbuku?’’ ili ,, jao ne znam izguglaću kad dođem kući. ’’ Laž,laž.

Baš danas kada sam išla u školu,u centru grada je neki čovek hteo da skoči sa zgrade.  Hteo je da ga neko čuje. Hteo je da neko razume, pomogne ili ono najbanalnije – samo sasluša. Ovaj čovek je morao da ide do krajnjih granica i verovatno bi prešao onu životnu da se ljudi nisu okupili i saslušali ga. Pritom sam sigurna da nije jedini.  I zato ne baš ja. Ne Ja. Svi,svi.

Svi oni koji žele da kažu svoje mišljenje,da  izraze svoje ideje i žele da budu saslušani,e baš oni su ti koje tražite. 

Ja još uvek učim da kažem svima ej bre ovo je moj život. I vodim rat sa ljudima koji zaostaju za grupom pokušavajući da se ukolope.  Ti si ti i ne možeš da budeš niko drugi. A biti svoj je najteže.

Za sebe mogu reći sa sigurnošću samo jedno. Ja sam baš sto posto ja.

you may think

prva ljubav se ne zaboravlja,ali ne verujem da je to slučaj i sa drugom. 

bum tras.

ananas? jede mi se.

,,puštam cheta bakera dugo dok ne preteraaaaaam.....

haos

ogroman haos u glavi.
bojim se da će eksplodirati
a ako ne poludeću.
fioke u mozgu se sumanuto
otvaraju
zatvaraju
pa sam tu
pa nisam
i zagledam se
i izgubim se
dugo
duuuugoooo
ne budem prisutna
ne slušam te i gledam kroz tebe
a ti se ljutiš
i gledaš me tužno
kao da hoćeš da mi kažeš
prestani da sanjaš.

,, Kada bi postojala kola na lošu šalu ti bi daleko dogurao

i tako...

eto ti pesma,

ludo jedna

zauvek?

pitam ga da l' zna da je nevažno što si otišao.

,,ajde,u redu'' kaže on ,,i šta ti sad ostaje?'' 

Pa ostaje mi što se volimo,što se još volimo. 

,,O, da l' je zbog vina'', gunđa on ,,al ovo smešno postaje..''

winning the battle,losing the war

A Man of Words and not of Deeds

A man of words and not of deeds
Is like a garden full of weeds
And when the weeds begin to grow
It's like a garden full of snow
And when the snow begins to fall
It's like a bird upon the wall
And when the bird away does fly
It's like an eagle in the sky
And when the sky begins to roar
It's like a lion at the door
And when the door begins to crack
It's like a stick across your back
And when your back begins to smart
It's like a penknife in your heart
And when your heart begins to bleed
You're dead, and dead, and dead indeed.

colourless colour

brkati pušač

majmune jedan!

progovori. Reci doviđenja.

petak je uveče i muve me smaraju.

ti možeš a ja ne bih smela

jednom sam ja bila ti

fakultet umetničke drame je za mene.

when routine bites hard

Santa Maria della Salute

Oprosti,majko sveta,oprosti,

što naših gora požalih bor,

na kom se,ustuk svakoje zlosti,

blaženoj tebi podiže dvor;

prezri, nebesnice, vrelo milosti, 
sto ti zemaljski sagreši stvor: 
Kajan ti ljubim prečiste skute, 
Santa Maria della Salute.  

Zar nije lepše nosit' lepotu, 
svodova tvojih postati stub, 
nego grejući svetsku lepotu 
u pep'o spalit' srce i lub; 
tonut' o brodu, trunut' u plotu, 
đavolu jelu a vragu dub? 
Zar nije lepše vekovat' u te, 
Santa Maria della Salute?  

Oprosti, majko, mnogo sam strad'o, 
mnoge sam grehe pokaj'o ja; 
sve što je srce snivalo mlado, 
sve je to jave slomio ma', 
za čim sam čezn'o, čemu se nad'o, 
sve je to davno pep'o i pra', 
na ugod zivu pakosti žute,

Santa Maria della Salute.  

Trovala me je podmuklo, gnjilo, 
al' ipak neću nikoga klet'; 
štagod je muke na meni bilo, 
da nikog za to ne krivi svet: 
Jer, što je duši lomilo krilo, 
te joj u jeku dušilo let, 
sve je to s ove glave sa lude, 
Santa Maria della Salute!  

Tad moja vila preda me granu, 
lepše je ovaj ne vide vid; 
iz crnog mraka divna mi svanu, 
k'o pesma slavlja u zorin svit, 
svaku mi mahom zaleči ranu, 
al' težoj rani nastade brid: 

Šta ću od milja, od muke ljute, 
Santa Maria della Salute. 

Ona me glednu. U dušu svesnu 
nikad još takav ne sinu gled; 
tim bi, što iz tog pogleda kresnu, 
svih vasiona stopila led, 
sve mi to nudi za čim god ceznu', 

jade pa slade, čemer pa med, 
svu svoju dušu, sve svoje žude, 

-svu večnost za te, divni trenute!- 
Santa Maria della Salute.  

Zar meni jadnom sva ta divota? 
Zar meni blago toliko sve? 
Zar meni starom, na dnu života, 

ta zlatna voćka što sad tek zre? 
Oh, slatka voćko, tantalskog roda, 
što nisi meni sazrela pre? 
Oprosti meni grešne zalute, 
Santa Maria della Salute.  

Dve u meni pobiše sile, 
mozak i srce, pamet i slast. 
Dugo su bojak strahovit bile,

k'o besni oluj i stari hrast: 
Napokon sile sustaše mile, 
vijugav mozak odrza vlast, 
razlog i zapon pameti hude, 
Santa Maria della Salute.  

Pamet me stegnu, ja srce stisnu', 
utekoh mudro od sreće, lud, 
utekoh od nje - a ona svisnu. 
Pomrča sunce, večita stud, 
gasnuše zvevde, raj u plač briznu, 
smak sveta nasta i strašni sud. - 
O, svetski slome, o strašni sude, 
Santa Maria della Salute! 

U srcu slomljen, zbunjen u glavi, 
spomen je njezin sveti mi hram. 
Tad mi se ona od onud javi, 
k'o da se Bog mi pojavi sam: 
U duši bola led mi se kravi, 
kroz nju sad vidim, od nje sve znam, 
za što se mudrački mozgovi mute, 
Santa Maria della Salute.  

Dođe mi u snu. Ne kad je zove 
silnih mi želja navreli roj, 

ona mi dođe kad njojzi gove, 
tajne su sile sluškinje njoj. 
Navek su sa njom pojave nove, 
zemnih milina nebeski kroj. 
Tako mi do nje prostire pute, 
Santa Maria della Salute.  

U nas je sve k'o u muža i žene, 

samo što nije briga i rad, 
sve su miline, al' nežežene, 

strast nam se blaži u rajski hlad; 

starija ona sad je od mene, 
tamo ću biti dosta joj mlad, 

gde svih vremena razlike ćute, 
Santa Maria della Salute.  

A naša deca pesme su moje, 
tih sastanaka večiti trag; 
to se ne piše, to se ne poje, 
samo što dušom probije zrak. 
To razumemo samo nas dvoje, 
to je i raju prinovak drag, 
to tek u zanosu proroci slute, 
Santa Maria della Salute.  

A kad mi dođe da prsne glava 
o mog života hridovit kraj, 

najlepši san mi postaće java, 

moj ropac njeno: "Evo me, naj!" 
Iz ništavila u slavu slava, 
iz beznjenice u raj, u raj! 
U raj, u raj, u njezin zagrljaj! 
Sve će se želje tu da probude, 

dusine zice sve da progude, 
zadivićemo svetske kolute, 

zvezdama ćemo pomerit' pute, 
suncima zasut' seljanske stude, 
da u sve kute zore zarude, 
da od miline dusi polude, 
Santa Maria della Salute.  

Laza Kostić

the book I will never read

Just Dali

SALVADOR DALI MUSEUM|St. Petersburg Florida

The new Salvadore Dali Museum provides 68,000 interior square feet for Dali’s artwork and admirers. 

 The new space features 100s of Dali’s paintings and other artwork, which range from postcard size 

illustrations to massive, 15′ masterworks.  Everything from the Persistence of Memory to the Hallucinogenic Toreador are housed in this building, including the largest collection of Dali masterworks in the world.  

The new design, courtesy of HOK Florida, is representative of Dali’s creative spirit and is a fitting home to history’s most famed surrealist painter.

∞

Kada bi naučili da budemo veći od vremena,
da vladamo njime kao što smo od rođenja naučeni da dišemo, 
koji trenutak bi pretvorila u večnost? 
Imam šesnaest godina i nisam još uvek doživela svoj trenutak večnosti.
Nemam baš takve vijuge da uđem u borbu sa vremenom i pobedim. 
Ali znam da se večnost trenutno krčka u mom stomaku,i samo 
čekam 
pravi trenutak kada ću je izbljuvati. 
Toliko toga želim da pretvorim u svoju večnost da mi je malo muka. 
Juče sam prišla jednom poznaniku na nekoj izložbi,i shvatila da je on trenutak. 
Samo jedna tanka dlačica koja padne sa moje mačke zajedno sa još bezbroj istih u toku proleća. 
Crno - sivi pikavac koji uvek sa zadovoljstvom zgnječim svojom cipelom dok se žar ne ugasi.
Mislim da trenutak može lako da nas prevari. 
Pretvori se u primamljivu,slatku neodoljivu večnost.
Uvuče nam se pod kožu,nokte,jezik....
Svuda je,i vara nas. 
Jede nas iznutra dok joj mi to lakoverno dozvoljavamo. 
Uzdrmale su me reči sagovornika te nedelje uveče- 
Ali trenutak moje slabosti neće biti ništa 
u poređenju sa jačinom koja je posle toga 
došla kao večnost na tanjiru.

dok smo budni tako smo neuspešni i lomljivi...

the first time/the last time

znam da ću te naći tamo gde reka savija...

širim veš uz veliki prezir. (da,i jedno i drugo značenje je tačno)

svako ima bar jednu takvu kutiju,zar ne

Ponekad me stigne sumanuta zelja 


da ti zvonim na vrata 


ili ubacim pismo u sanduče.


Ponekad se zavučem ispod kreveta,


dohvatim staru crvenu kutiju 


i onda se bojim da je otvorim. 


Imam pravo da se bojim 


ali je ipak otvorim.


Kratko čeprkam po sitnicama 


razmislim o tome šta radiš

pa onda zatvorim

staru crvenu kutiju,


gurnem je daleko ispod kreveta

i ostavim je tu da skuplja prašinu.

they are. Are they?

Sumanutost

u noćima dok piješ

ja mislim kako me voliš

ujutru trezan

setiš se

da možda ne

u noćima dok piješ

ja mislim kako sam nežna

ujutru

ne razgovaramo

puno

vozimo bicikle niz reku

i svako na svoj način

vari

našu sumanutu ljubav

                                                                 
                                                                                             M.G.

,, Ja sam mala,
al' sam znala 
da me neće 
niko hteti 
niko smeti 
tako voleti
kao ti...

da li kada boli znači da se oporavljaš? 

ni kraćeg rastanka,ni.....