volim tu Pančevačko- Beogradsku rutinu..Sednem u bus i onda tako blenem na sve strane,nadam se da ću pogledom naići na još nekog meni poznatog,i sesti pored. Pa onda ta stara limena kutija magije. Svaki put mi mazne 200 dinara! Prokleti aparat za slikanje.Nikad ne mogu da mu odolim + ona divnoća kada izađu slike iz te krndze pa se ozariš,kad ono,vidi ti se jedno oko a drugarici nos. Onda dođem kući,malo se odmorim,i zakačim tu fotku pored desetine drugih i stvarno budem srećna.